Izbori na polovini predsedničkog mandata doneli su značajan poraz Republikanskoj stranci, dok najavljena nova demokratska većina otvara put intenzivnim parlamentarnim istragama i oštrijem nadzoru nad radom administracije Donalda Trampa.
Prema zvaničnim projekcijama rezultata međuizbora za Kongres Sjedinjenih Američkih Država, Demokratska stranka odnela je ubedljivu pobedu i preuzela većinu u Predstavničkom domu, koji je do sada bio pod kontrolom Republikanske stranke. Pored trijumfa u donjem domu parlamenta, demokratski kandidati ostvarili su zapažene rezultate i na izborima za Senat, gde su zabeležene pobede čak i u saveznim državama koje decenijama važe za tradicionalna republikanska uporišta.
Ovi izbori, koji se održavaju na tačnoj polovini predsedničkog mandata, u političkoj analitici tretiraju se kao neposredni referendum građana o politici aktuelnog predsednika Donalda Trampa. Građani SAD birali su svih 435 poslanika Predstavničkog doma i trećinu sastava Senata, a izborni ishod označava korenitu promenu odnosa snaga u zakonodavnoj vlasti.
Nakon objavljivanja projekcija, javnosti se iz Vašingtona obratio lider demokrata u Senatu Čak Šumer, koji je oštro kritikovao dosadašnji kurs republikanske većine i Bele kuće. Šumer je naglasio da su birači poslali nedvosmislenu poruku i kaznili aktuelnu vlast pre svega zbog ekonomskih pritisaka i pada životnog standarda, apostrofirajući rast cena osnovnih životnih namirnica, električne energije i zdravstvenog osiguranja. Izborni poraz suparničkog tabora Šumer je opisao kao urušavanje republikanskog uporišta, zaključivši da nova većina ima jasan mandat birača da sprovede institucionalne promene.
Gubitak kontrole nad Predstavničkim domom donosi ozbiljne političke i pravne prepreke za Belu kuću. Preuzimanjem ključnih kongresnih odbora, Demokratska stranka dobija zakonska ovlašćenja za pokretanje obimnih parlamentarnih istraga o poslovanju i radu Donalda Trampa, članova njegove porodice, kao i visokih zvaničnika aktuelne izvršne vlasti.
Ipak, predsednik Tramp zadržava ustavno pravo veta na sve zakonske predloge koje usvoji Kongres, a koje je ranije najavio da će aktivno koristiti kako bi osujetio zakonodavne inicijative opozicije. S obzirom na to da je za poništavanje predsedničkog veta potrebna dvotrećinska većina u oba doma parlamenta, Vašington u drugoj polovini mandata ulazi u fazu izražene institucionalne kohabitacije, političke blokade i pojačanog oslanjanja Bele kuće na predsedničke izvršne uredbe.
