Masovno istraživanje otkrilo je da sitnica koju većina ljudi radi pre nego što sklopi oči drastično povećava rizik od moždanog udara i naglog skoka pritiska.
Najnovija studija tima svetskih neurologa i kardiologa podigla je ogromnu prašinu u javnosti nakon što su objavljeni podaci o uticaju jedne izuzetno česte navike na kardiovaskularni sistem tokom noći. Prema podacima prikupljenim na uzorku od preko 80.000 ljudi, navika držanja upaljenog televizora, noćnog svetla ili punjenja telefona u visini glave dok spavamo direktno remeti rad autonomnog nervnog sistema i dovodi telo u stanje konstantnog noćnog stresa.
Iako većina ljudi veruje da im „bela buka“ ili prigušeno svetlo ekrana pomažu da lakše utonu u san, snimanja moždanih talasa pokazala su potpuno suprotno: mozak nikada ne ulazi u fazu dubokog sna (REM fazu). Čak i kada su nam oči zatvorene, očni živac registruje fotone svetlosti, što momentalno blokira lučenje melatonina — ključnog hormona zaduženog za noćnu regeneraciju ćelija i čišćenje krvnih sudova od toksina.
Posledice ove pojave vidljive su već nakon nekoliko sedmica. Umesto da tokom noći prirodno padne i omogući srcu odmor, krvni pritisak ostaje povišen, dok nivo hormona stresa (kortizola) u tri sata ujutru dostiže nivoe karakteristične za naporan radni dan. To objašnjava zašto se ogroman broj ljudi budi sa osećajem hronične iscrpljenosti, glavoboljom i lupanjem srca.
Lekari upozoravaju da dugoročno izlaganje ovom noćnom naporu za čak 43 odsto povećava verovatnoću od razvoja arterijske hipertenzije, dok se rizik od mikromoždanih udara udvostručuje. Stručnjaci savetuju striktno pravilo „potpunog mraka“: gašenje svih izvora svetla, odlaganje telefona van spavaće sobe najmanje sat vremena pre spavanja i spavanje u dobro provetrenoj prostoriji bez uključenih ekrana.
