Osećaj težine, stezanja ili bola u mišićima nogu koji se javlja tokom šetnje, a nestaje već nakon nekoliko minuta odmora, predstavlja glavni simptom suženja arterija koji direktno povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Veliki broj građana srednje i starije životne dobi svakodnevno oseća bolove, grčeve ili neobičan umor u nogama tokom hodanja, pripisujući te tegobe starenju, reumi, ravnim tabanima ili nedostatku magnezijuma. Međutim, vaskularni hirurzi i kardiolozi upozoravaju da se iza ovog problema veoma često krije periferna arterijska bolest, ozbiljno stanje koje nastaje usled opasnog suženja ili potpunog zapušenja krvnih sudova u nogama.
Reč je o procesu ateroskleroze, pri kojem se na unutrašnjim zidovima arterija talože masnoće, holesterol i kalcijum, formirajući naslage koje sužavaju protok krvi. Dok čovek miruje, kroz tako sužene krvne sudove prolazi dovoljno krvi da nahrani tkiva. Problem nastaje u trenutku kada osoba počne da hoda, jer mišići tada traže znatno više kiseonika koji zapušene arterije jednostavno ne mogu da isporuče.
Zašto se bol javlja u hodu i prestaje čim stanete
U medicini je ovaj specifičan simptom poznat kao klaudikacija ili bolest izloga, jer su pacijenti prinuđeni da tokom šetnje gradom stalno zastajkuju kako bi bol prošao, pretvarajući se da gledaju u izloge prodavnica.
Kada mišić lista, butine ili kuka ostane bez kiseonika tokom kretanja, on šalje snažan bolni signal u vidu grča ili stezanja. Čim osoba stane i odmori se nekoliko minuta, potreba mišića za krvlju se smanjuje i bol potpuno nestaje, sve do narednog napora. Lekari ističu da ovo stanje nipošto nije samo problem nogu. Ukoliko su arterije zapušene u donjim ekstremitetima, postoji ogromna verovatnoća da se isti proces odvija i u krvnim sudovima srca i mozga.
Pet glavnih simptoma zapušenih arterija u nogama
Stručnjaci naglašavaju da se bolest razvija postepeno i da obavezno treba obratiti pažnju na sledeće znake koje telo šalje:
- Bol i grčevi u listovima pri hodanju: Osećaj jakog stezanja koji se uvek javlja nakon pređene slične razdaljine i popušta nakon nekoliko minuta mirovanja.
- Hladne noge i stopala: Primetna razlika u temperaturi, naročito kada je jedno stopalo znatno hladnije od drugog čak i u toploj prostoriji.
- Trnjenje, slabost ili osećaj težine u nogama: Neprijatan osećaj olovnih nogu pri penjanju uz stepenice ili hodanju uzbrdo.
- Promene na koži i noktima: Koža na potkolenicama postaje bleda, tanka, suva i sjajna, dlake sa nogu opadaju, a nokti na nogama rastu veoma sporo.
- Rane na stopalima koje sporo zarastaju: Usled loše cirkulacije, čak i najmanja žulj ili posekotina na prstima teško se obnavlja, a u uznapredovaloj fazi bol se javlja i tokom ležanja u krevetu.
Ko je u najvećem riziku i kako se leči
Najveći neprijatelj krvnih sudova nogu je pušenje, koje višestruko ubrzava propadanje arterija. Pored pušača, u grupi visokog rizika nalaze se osobe koje pate od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, visokog holesterola, kao i ljudi koji vode sedelački način života.
Vaskularni hirurzi poručuju da se ova bolest otkriva veoma lako i potpuno bezbolno, merenjem pritiska na rukama i člancima nogu, kao i ultrazvučnim dopler pregledom krvnih sudova. Ukoliko se otkrije na vreme, stanje se uspešno drži pod kontrolom prestankom pušenja, svakodnevnim hodanjem koje podstiče stvaranje novih krvnih sudova i adekvatnim lekovima za cirkulaciju, čime se čuvaju ekstremiteti i sprečavaju fatalne posledice po srce i mozak.
