Mladić čije je ime postalo simbol prkosa i nevino stradale mladosti, Branivoje Brana Milinović, život je izgubio tokom demonstracija 9. marta 1991. godine. Navijači Partizana se i danas, decenijama kasnije, sa suzama i ponosom sećaju svog druga.
Branivoje Milinović imao je samo 17 godina kada je, tog kobnog 9. marta, stradao u Beogradu. Bio je među demonstrantima kod „Londona“ kada je na okupljene otvorena vatra sa ugla ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša. Iako je te večeri ranjeno petoro građana, Branivoje je bio jedina žrtva koja je podlegla povredama.
Za svoje prijatelje i navijače Partizana, Brana nije bio samo tinejdžer iz kraja. Bio je svestran, inteligentan mladić koji je voleo pank, irsku muziku, košarku i svog voljenog Partizana. Bio je buntovnik sa idealima, čija je budućnost nasilno prekinuta.
Godinama kasnije, sećanje na njega ne bledi. Grobari su u blizini mesta tragedije oslikali mural u njegovu čast, a u lokalnom pabu, gde je Brana nekada provodio vreme, svakog 9. marta odjekuju zvuci njegove omiljene grupe „The Pogues“.
Ovo je priča o mladiću čije ime živi kroz pesme, grafite i sećanja onih koji ne zaboravljaju. Njegova smrt ostaje opomena, ali i večni simbol borbe za pravdu i slobodu, uz jasnu poruku navijača: Da se ne zaboravi i nikada ne oprosti.
