Dok se svet suočava sa novim izazovima i nemirima, vaskršnje pouke najomiljenijeg srpskog duhovnika ostaju neprolazna mera naše svesti i savesti, podsećajući nas da bez unutrašnjeg preobražaja nema istinske radosti.
Danas, kada proslavljamo najveći hrišćanski praznik, svet oko nas nikada nije bio glasniji, a čovek u njemu, čini se, nikada usamljeniji. Vaskrs, dan pobede života nad smrću, često se u modernom društvu svodi na puke običaje i trpeze, dok sama suština praznika prolazi nezapaženo. Zato se upravo danas nameće potreba da se vratimo mudrosti čoveka čiji je život bio svedočanstvo vere i beskompromisne skromnosti. Reči patrijarha Pavla ne gube na snazi; naprotiv, one odzvanjaju jasnije i potrebnije nego ikada pre.
Njegove vaskršnje poslanice i besede nikada nisu bile ispunjene praznim frazama, već dubokim prepoznavanjem ljudske patnje i zabluda. „Danas milioni duhovno osiromašenih ljudi žive u ovom svetu kao u hladnom grobu“, upozoravao je patrijarh, ukazujući na prazninu savremenog doba u kojem materijalno bogatstvo ne može nadoknaditi duhovnu glad. Za njega, Vaskrsenje nije bio samo istorijski događaj iz davne prošlosti, već svakodnevni zadatak svakog čoveka da duhovno vaskrsne iz sopstvenih padova, zavisti i sebičnosti.
„Smisao svega postojećeg, sveukupnog ljudskog roda i čovekovog delovanja i življenja na zemlji, otkriva i daruje u tajni Hristovog raspeća za život sveta i njegovog vaskrsenja iz mrtvih“, isticao je u svojim obraćanjima, naglašavajući da bez ovog temelja čovekov život gubi svoj pravi smisao.
Patrijarh Pavle je duboko verovao da put do prave radosti obavezno vodi kroz empatiju i trpljenje. U svetu koji nas svakodnevno iskušava nepravdom, njegov savet je bio nedvosmislen i kristalno jasan: „Ne branimo se od tuđeg zla zlom u sebi.“ To je bila i ostala najteža, ali i najvažnija hrišćanska lekcija. Zlo se nikada ne pobeđuje novim zlom, jer nas mržnja na kraju uvek pretvara u ono protiv čega se borimo.
„Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi“, jedna je od njegovih najcitiranijih misli, koja danas stoji kao ultimativni test savesti za svakog pojedinca. U vremenima kriza, podela i sveopšte otuđenosti, on nas je neumorno molio da ne zaboravimo osnovu onoga ko smo: „Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo.“
Takođe, neprestano je podsećao vernike da je ljubav jedino bogatstvo koje se ne troši nesebičnim davanjem. „Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate.“ Vaskrs, kao praznik pobede i nade, upravo je proslava te apsolutne i bezuslovne ljubavi prema bližnjem.
Zato, dok praznični dani traju, najveći poklon koji sebi možemo dati jeste usvajanje njegove najvažnije opomene, one koja mora ostati zvezda vodilja i kada prođu sva ovozemaljska slavlja i kratkotrajna iskušenja: „Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.“
Njegov primer tiho nas poziva da ne čekamo posebne prilike za dobrotu, već da se trudimo da svakog dana vaskrsavamo kao bolji, pravedniji i plemenitiji ljudi. Hristos vaskrse!
