Legendarna pesma objavljena je 5. oktobra 1962. godine. Iako je prvobitno stigla tek do sedamnaestog mesta na britanskim top listama, ovaj datum označava zvaničan početak Bitlmanije i rađanje najvećeg muzičkog sastava svih vremena.
Na današnji dan, 5. oktobra 1962. godine, britanski sastav The Beatles objavio je svoj prvi zvanični singl pod nazivom „Love Me Do“. Ova pesma, koju je pratio prepoznatljiv zvuk usne harmonike u izvođenju Džona Lenona, predstavljala je prvi ozbiljan korak ka globalnoj dominaciji čuvene četvorke iz Liverpula. Izdavačka kuća Parlophone stala je iza ovog projekta, dok se na B strani ploče našla pesma „P.S. I Love You“. Ovaj istorijski trenutak danas se širom sveta smatra prelomnom tačkom u modernoj muzičkoj industriji i trenutkom kada je popularna kultura dobila potpuno novi pravac.
Priča o nastanku ove kultne pesme vraća nas nekoliko godina unazad, mnogo pre nego što su momci iz Liverpula postali planetarne zvezde. Pol Makartni je počeo da piše „Love Me Do“ još 1958. godine, kada je imao samo šesnaest godina, navodno dok je bežao sa časova u školi. Kasnije mu se u kreativnom procesu pridružio Džon Lenon, koji je doprineo završetku pesme i dodao čuveni rif na usnoj harmonici. Zanimljivo je da je upravo taj sirovi zvuk harmonike postao zaštitni znak rane faze njihovog stvaralaštva. Taj detalj ih je izdvajao od ostalih izvođača tog vremena koji su se oslanjali na znatno drugačije, uglađenije aranžmane i produkciju.
Samo snimanje pesme bilo je ispraćeno neobičnim okolnostima i velikim tenzijama, posebno kada je reč o poziciji bubnjara. Istorija beleži da su čak tri različita bubnjara učestvovala u stvaranju ove numere kroz različite sesije u čuvenom studiju Abbey Road tokom septembra 1962. godine. Prvobitnu verziju svirao je Pit Best, ali legendarni producent Džordž Martin nije bio zadovoljan njegovim osećajem za ritam. Bend je ubrzo angažovao Ringa Stara, koji je snimio verziju koja je objavljena na prvim izdanjima singla u Velikoj Britaniji. Međutim, Martin je i dalje imao sumnje, pa je za kasnija snimanja doveo profesionalnog studijskog muzičara Endija Vajta, dok je Ringo u toj verziji bio zadužen za sviranje daireta. Ova anegdota savršeno oslikava perfekcionizam Džordža Martina koji će kasnije krasiti čitavu njihovu zajedničku karijeru.
Kada je singl konačno pušten u prodaju početkom oktobra, uspeh nije došao preko noći. Pesma je u prvim nedeljama dostigla skromno 17. mesto na britanskim top listama. Postojale su čak i uporne glasine da je njihov tadašnji menadžer Brajan Epstajn tajno otkupio desetine hiljada kopija ploče za svoju prodavnicu kako bi veštački podigao njenu poziciju, mada on to nikada nije zvanično priznao. Ipak, pesma se polako ali sigurno uvlačila u srca publike širom ostrva. Njen pravi planetarni trijumf usledio je tek dve godine kasnije. Tokom 1964. godine, usred takozvane britanske invazije, pesma je u potpunosti osvojila američko tržište i dospela na sam vrh prestižne Billboard Hot 100 liste.
Kulturni značaj pesme „Love Me Do“ daleko prevazilazi njene komercijalne domete i pozicije na listama. U vreme kada su pop muzikom dominirali izvođači koji su pevali isključivo tuđe pesme napisane od strane profesionalnih kompozitora, Bitlsi su pokazali da bend može samostalno da piše, svira i producira svoje hitove. Autorski duo Lenon i Makartni time je postavio potpuno nove standarde u muzičkoj industriji. Njihov inovativni pristup i oslanjanje na sopstveni materijal otvorili su vrata za nebrojene generacije muzičara koji su sledili njihov put i promenili način na koji se muzika stvara.
Danas, više od šest decenija kasnije, 5. oktobar se širom planete obeležava kao nezvanični praznik muzike. Generacije fanova se sa nostalgijom podsećaju trenutka kada su četiri nepoznata mladića iz radničke klase donela zvuk koji je zauvek promenio svet. Njihovo ogromno nasleđe nastavlja da živi kroz savremenu umetnost, a pesma sa kojom je celokupna priča počela ostaje večni podsetnik na snagu autentičnog talenta, upornosti i vizije koja ne poznaje granice.
