Duhovnik koji je decenijama bio oslonac hiljadama ljudi ostavio je u amanet pouku o jedinoj sili koja istinski gradi i pobeđuje, podsećajući nas da je unutrašnji mir ogledalo naše ljubavi prema bližnjima.
Manastir Koporin decenijama je predstavljao utočište za sve one koji su tražili utehu, a centralna figura tog mira bio je arhimandrit Sava Milosavljević. Od 1984. godine, kada je postavljen za duhovnika ove svetinje nadomak Velike Plane, pa sve do svog upokojenja 2015. godine, otac Sava je bio živi primer smirenja i hrišćanske ljubavi. Njegov rad nije bio ograničen samo na bogosluženja, već se ogledao u svakodnevnim susretima sa narodom, gde je svakog posetioca dočekivao sa pažnjom, bez osude i sa mnogo razumevanja.
Njegova pouka da je ljubav najjače oružje na svetu i da se bez nje ništa ne može graditi, postala je suština njegovog duhovnog učenja. Otac Sava je čvrsto verovao da je čovekova snaga upravo u njegovoj sposobnosti da voli čak i one koji mu čine nepravdu. Često je isticao da se mržnja nikada ne može pobediti mržnjom, već isključivo dobrotom koja proističe iz čistog srca. Mnogi koji su u Koporin dolazili opterećeni teškim životnim problemima, odlazili su rasterećeni, noseći u sebi tu jednostavnu, a moćnu istinu koja čoveka menja iznutra.
Osim po duhovnim savetima, otac Sava je ostao upamćen i kao veliki molitvenik za potomstvo. Pred ćivotom Svetog despota Stefana Lazarevića, čije su mošti pod njegovim nadzorom postale poznate vernicima širom sveta, čitane su molitve koje su, prema svedočenjima naroda, usrećile stotine porodica.
Njegov grob u porti manastira danas je mesto gde se vernici i dalje okupljaju u velikom broju, pale sveće i prisećaju se reči starca koji je svojim životom pokazao da blagost i ljubav zaista nemaju alternativu u modernom svetu.
