Pravoslavni vernici obeležavaju Vaznesenje Gospodnje. Prema narodnom verovanju, današnji dan donosi posebna pravila koja naš narod vekovima poštuje kako bi osigurao zdravlje i berićetnu godinu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Vaznesenje Gospodnje, praznik poznatiji kao Spasovdan. Uvek se obeležava u četvrtak, tačno četrdeset dana nakon Vaskrsa, i čuva sećanje na trenutak kada se Isus Hristos, nakon boravka sa apostolima, uzneo na nebo.
Za Spasovdan se u našem narodu vezuje bogata riznica običaja i verovanja, koja se i danas pažljivo neguju u domaćinstvima širom našeg kraja. Osnovno pravilo jeste da se danas strogo odmara od teških poljoprivrednih i fizičkih radova. Stari veruju da se time imanje i budući rod štite od nevremena i gromova.
Zanimljivo je da su naši preci pažljivo birali šta se na ovaj praznik sme, a šta ne sme raditi. Zadržao se običaj da se muškarci danas ne briju, žene izbegavaju umivanje, a deca se ne kupaju. Postoji i staro upozorenje da preko dana nikako ne treba spavati, kako čovek ne bi bio pospan i letargičan tokom cele godine.
Jedan od najlepših jutarnjih rituala jeste pletenje krstića od leskovih grančica. Ovi krstići se postavljaju na krovove kuća i pomoćnih zgrada, jer se veruje da štite dom od negativne energije i zlih sila. Trpeza je na Spasovdan tradicionalno bogata, a središnje mesto često zauzima domaća cicvara. U mnogobrojnim selima danas se organizuju litije i meštani se okupljaju oko zapisa, moleći se za napredak sela i zaštitu useva.
Posebna pažnja danas je usmerena na nebo iznad nas. Poljoprivrednici priželjkuju kišu na Spasovdan, jer stara narodna izreka kaže da danas svaka kap kiše vredi koliko i dukat, te da je to siguran znak izuzetno rodne godine.
Redakcija portala Palanka info svim vernicima čestita današnji praznik.
