Iako se svakodnevno koristi, pojam WiFi često se pogrešno tumači. U nastavku objašnjavamo njegovo pravo značenje i način na koji funkcioniše, prema dostupnim informacijama iz relevantnih tehnoloških izvora.
Skraćenica WiFi u širokoj je upotrebi u domaćinstvima, poslovnim prostorima i javnim objektima, ali veliki broj građana ne zna da ovaj termin ne označava bežični internet, već način bežičnog prenosa podataka između uređaja.
WiFi je komercijalni naziv za standard bežičnog povezivanja, a prema dostupnim informacijama potiče od izraza Wireless Fidelity. Termin je uveden krajem devedesetih godina kako bi se označio set tehničkih standarda koji omogućavaju bežičnu komunikaciju između računara, mobilnih telefona, rutera i drugih uređaja.
WiFi ne znači sam internet, već predstavlja tehnologiju koja uređaju omogućava da se poveže na ruter koji je zatim spojen na internet mrežu provajdera. Upravo zato je kvalitet veze često različit u zavisnosti od jačine signala, udaljenosti od rutera, debljine zidova i broja povezanih uređaja.
Stručnjaci navode da WiFi funkcioniše na radiofrekvencijama, najčešće u opsezima 2.4 i 5 GHz. Noviji standardi, kao što je WiFi 6, omogućavaju bržu i stabilniju vezu, naročito u objektima sa velikim brojem uređaja.
Građanima se savetuje da redovno menjaju lozinke, ažuriraju software rutera i biraju sigurnije protokole poput WPA3, jer to značajno smanjuje rizik od zloupotreba.
WiFi je postao sastavni deo svakodnevnog života, a razumevanje njegovog funkcionisanja pomaže građanima da poboljšaju kvalitet i sigurnost svoje internet veze. Edukacija o osnovnim digitalnim tehnologijama doprinosi bezbednijem i efikasnijem korišćenju interneta u domaćinstvima i poslovnom okruženju.
Izvor: tehnološki portali i dostupne javne informacije.
