Praznik koji povezuje vekove, narod i veru
Pravoslavni vernici širom Srbije i Balkana 27. oktobra obeležavaju praznik posvećen Svetoj Petki Paraskevi – jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnom svetu. Njen život, ispunjen molitvom, odricanjem i predanošću, vekovima inspiriše žene, bolesne i sve koji traže mir i snagu u veri.
Prema istorijskim podacima, Sveta Petka Paraskeva rođena je krajem 10. veka u mestu Epivat, nedaleko od današnjeg Istanbula. Potekla je iz imućne hrišćanske porodice, ali je još kao devojka napustila dom i materijalno bogatstvo, izabravši put posta, molitve i tišine.
Dugo je živela u pustinji Jordana, a po povratku u rodni kraj, provela je ostatak života u molitvi i služenju drugima. Umrla je u dubokoj starosti, a njene mošti ubrzo su proglašene čudotvornim.
Od tada do danas, ime Svete Petke veže se za isceljenja, zaštitu doma, porodični mir i snagu žene. Njene mošti danas se čuvaju u rumunskom gradu Jašiju, gde svake jeseni milioni hodočasnika čekaju satima da joj priđu u tišini i zahvalnosti.
U srpskoj tradiciji, praznik Petkovdan zauzima posebno mesto. Žene tog dana ne obavljaju teške kućne poslove – ne šiju, ne mese i ne peru – već pale sveće i kadom okade kuću, verujući da tako prizivaju zdravlje i blagostanje.
U mnogim mestima običaj je da se tog jutra voda donese sa izvora ili reke, da se u nju stavi bosiljak i komad slavskog kolača, a zatim njome poprskaju deca i domaćinstvo — za zdravlje i mir u kući.
Neobjavljena duhovna pouka – reči Patrijarha Pavla:
U jednoj od svojih manje poznatih beseda, Patrijarh Pavle govorio je o prazniku Svete Petke rečima:
> „Bog ne traži mnogo od nas — traži samo da budemo ljudi. Da umesto ruke kojom bismo udarili, pružimo ruku kojom ćemo pomoći. I tada ćemo biti bliži i Bogu i sebi.“
Ove reči, zapisane u beleškama Bogoslovskog fakulteta 1998. godine, duboko osvetljavaju suštinu Petkovdana. Svetiteljka koja je izabrala tišinu kao snagu, danas uči da je najveći čin vere – oproštaj i skromnost.
Sociološki i duhovni značaj praznika:
Antropolozi i istoričari religije svrstavaju kult Svete Petke među najrasprostranjenije u jugoistočnoj Evropi.
Za mnoge vernike, ona je simbol ne samo hrišćanske pobožnosti, već i ženskog dostojanstva i snage.
U vreme kada su žene bile potisnute iz javnog života, lik Svete Petke predstavljao je duhovnu snagu žene — tihe, istrajne i nepokolebljive.
U narodnim pesmama i predanjima zabeleženo je da je „Sveta Petka dala glas molitvi žena“. Zbog toga se u nekim krajevima Srbije, naročito u Pomoravlju i na istoku zemlje, i danas veruje da na Petkovdan svaka iskrena molitva žene ima posebnu snagu.
Praznik Svete Petke Paraskeve nadilazi religijske okvire. On okuplja i vernike i nevernike, starce i decu, sve one koji traže mir i smisao u vremenu u kojem je tišina postala retkost.
U njenom liku sabrane su strpljenje, pokajanje i ljubav — osobine koje se, i posle hiljadu godina, smatraju osnovom svakog čoveka koji želi da bude bolji.
Kao što je Patrijarh Pavle rekao:
> „Vera nije u rečima, već u tome kako živimo između dve molitve.“
Upravo zato, Sveta Petka ostaje živa ne u kamenim zidovima crkava, već u svakom srcu koje traži dobrotu, praštanje i mir.
Autor: Redakcija Palanka info
