Novi Sad i Srbija obeležavaju godišnjicu požara u kojem je stradalo osmoro mladih ljudi – porodice i dalje čekaju pravdu koja je, kažu, ostala nedorečena.
Navršilo se tačno 18 godina od jedne od najvećih tragedija u novijoj istoriji Novog Sada. Dana 17. februara 2008. godine, u stravičnom požaru u kafiću „Laundž“, u samom centru grada, živote je izgubilo osmoro mladih ljudi, čime je zauvek ugašena mladost koja je tek zakoračila u život.
U vatrenoj stihiji stradali su brat i sestra Miloš (19) i Mirjana (23) Pekić, Milena Kolundžić (23), Boris Bejkić (23), Dušica Kulaš (23), Marija Gavrančić (23), Vladan Dragović (23) i Branka Saković (23). Iz zapaljenog objekta, skokom kroz prozor, uspeli su da se spasu samo dvoje mladih, dok je osmoro ostalo zarobljeno u potkrovlju lokala u Zmaj Jovinoj ulici.
Kobna noć i presude
Tragediju je, prema sudskoj presudi, izazvao tada dvadesetogodišnji Miloš Malešev. On je u alkoholisanom stanju, nakon što je izbačen iz lokala, zapalio tapison (jamboliju) na stepeništu, što je dovelo do munjevitog širenja požara koji je odsekao jedini put za evakuaciju.
Za ovo delo Malešev je prvobitno osuđen na 12 godina zatvora, ali mu je kazna kasnije, po Zakonu o amnestiji, smanjena na devet godina. Suvlasnici lokala dobili su po sedam godina, dok je saučesnik osuđen na dve godine zatvora. Porodice žrtava godinama su isticale nezadovoljstvo kaznenom politikom, smatrajući da izrečene kazne nisu srazmerne gubitku koji su pretrpeli.
Rane koje ne zarastaju
Danas, skoro dve decenije kasnije, porodice nastradalih se i dalje okupljaju ispred spomen-ploče u Zmaj Jovinoj 8. Uz cveće i sveće, roditelji poručuju da bol ne jenjava, a da je sećanje na njihovu decu jedino što im je preostalo.
„Prolazim često tom ulicom. Kad god mi je teško odem u Zmaj Jovinu ili na groblje,“ izjavio je otac dvoje nastradalih, podsećajući javnost da se ovakve tragedije, koje su posledica ljudskog faktora i nepoštovanja bezbednosnih propisa, nikada ne smeju zaboraviti niti ponoviti.
Ovaj tragični događaj ostaje opomena za celo društvo o važnosti protivpožarne zaštite i odgovornosti onih koji vode javne objekte, kako se više nikada ne bi dogodilo da jedan izlazak u grad postane poslednji.
