Iako deluje kao mala promena, pomeranje kazaljki remeti biološki ritam, povećava rizik od srčanih udara i utiče na raspoloženje, prema dostupnim informacijama iz više svetskih istraživanja.
Svake godine, poslednjeg vikenda u martu i oktobru, Srbija menja vreme prelaskom na letnje, odnosno zimsko računanje vremena. Iako se čini da sat pomeren za jedan čas ne može imati veliki uticaj, naučna istraživanja pokazuju da ova promena utiče na zdravlje i ponašanje ljudi.
Promena sata poremeti prirodni biološki ritam organizma, poznat kao cirkadijalni ritam. Kada se svetlosni ciklus naglo promeni, telo se teže prilagođava novom vremenu buđenja, spavanja i aktivnosti. Stručnjaci ističu da je u prvim danima posle pomeranja sata povećan broj srčanih i moždanih udara, kao i saobraćajnih nezgoda. Prema istraživanju Univerziteta u Mičigenu, broj srčanih udara raste za oko 20 do 25 odsto u ponedeljak nakon prelaska na letnje računanje vremena.
Slični rezultati zabeleženi su i u Finskoj, gde su naučnici utvrdili da je rizik od moždanog udara veći u prva dva dana nakon promene sata. Razlog je poremećaj sna i nedostatak jutarnjeg svetla koji utiču na krvni pritisak i hormonsku ravnotežu.
Osim fizičkog zdravlja, promena sata utiče i na psihičko stanje. Stručnjaci sa Harvarda navode da kod pojedinaca dolazi do pogoršanja raspoloženja, nervoze i smanjene koncentracije. Kod osoba sklonih depresiji uočeni su blaži oblici sezonskog pada energije i volje, posebno u jesenjem prelazu na zimsko vreme.
Evropski parlament je još 2019. godine izglasao ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali države članice Evropske unije nisu postigle dogovor o tome da li će trajno zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Srbija, koja usklađuje svoje mere sa evropskim propisima, i dalje svake godine pomera sat poslednjeg vikenda u oktobru i martu.
Zagovornici ukidanja promene vremena ističu da je zdravlje važnije od male uštede energije koja se nekada navodila kao razlog za ovu praksu. Sa druge strane, deo javnosti smatra da letnje vreme produžava dan i omogućava više aktivnosti nakon posla.
Stručnjaci savetuju da se organizam na vreme pripremi za promenu. Preporučuje se da se nekoliko dana ranije spavanje i buđenje pomere za desetak minuta, da se više vremena provodi na dnevnom svetlu i da se ograniči korišćenje elektronskih uređaja pred spavanje.
Zaključak većine istraživanja je da česta promena ritma utiče na zdravlje ljudi i da je stalno standardno vreme, sa više jutarnjeg svetla, najprirodnije za ljudski organizam.
Izvor: Blic, RTS, Harvard Health, American Heart Association, Nature, RHMZ
